Koliko smo puta zbog cene, gledajući da prođemo jeftinije, pazarili određeni proizvod na uštrb kvaliteta?
Dešava nam se da posegnemo za povoljnijom varijantom nekog proizvoda jer tako smatramo da štedimo. Kad nam je do nečega stalo, u stanju smo da se potrudimo oko toga – to je u ljudskoj prirodi.
Međutim, nekad nam je stalo da to što nam je potrebno nabavimo brže, jednostavnije, jeftinije. Ali, pođite od sebe – kada ste poslednji put kupili košulju u kojoj treba da provedete minimum 8-9 sati na poslu ili – da li ste kupili detetu cipelice za prohodavanje – a da niste sigurni da je proveren kvalitet? Cena nije uvek odlučujući faktor. Jeftinije ne znači bolje. Jeftinije ne znači uštedu. Jeftinije ne znači zadovoljstvo.
Ipak, u svakodnevnoj poslovnoj praksi susrećemo se sa različitim primerima i kontradiktornostima. Konkretan i učestan, a ne tako primetan primer iz poslovne prakse su toneri.
Iako imamo računare, elektronske baze i komunikaciju, još uvek ima nas koji volimo da imamo dokument na papiru – po principu ’šta ako padne sistem’. I dalje je štampa neizbežna i ne možemo bez propratne papirne dokumentacije. Dakle, štampa pravi trošak. Firme, u nastojanju da uštede, uglavnom prenebregavaju druge parametre i, bez razmišljanja o posledicama, odlučuju se za najjeftinije rešenje. U slučaju tonera to najčešće znači izbor proizvoda upitnog kvaliteta i porekla, bez standardnih sertifikata i garancija. U početku, prelazak sa originalnih ili remontovanih tonera na punjene i tzv. foruse tonere izgleda kao velika ušteda i, u prvi mah, drastično smanjuje troškove.
Međutim, nakon izvesnog vremena, stvarne karakteristike foruse tonera izlaze na videlo: štampaju manje strana, kvare se, česte su reklamacije a, neretko, dolazi i do oštećenja štampača. I tako, naizgled dobra kupovina gubi početni šarm: suptilno, cena tonera se sa početnih 600 poveća na 1.100 dinara, sa daljom tendencijom rasta, a kvalitet korišćenja ubrzano pada. To i dalje deluje kao mudra poslovna odluka, jer će opravdanje nabavke biti: tri foruse tonera, i u slučaju da daju isti broj odštampanih strana kao remontovani ili originali toneri, i dalje su bar tri puta jeftiniji.
Nedavni slučaj iz naše prakse nameće pitanje: koji dobavljač foruse tonera daje servisnu uslugu, ko garantuje kvalitet i pouzdanost, ko plaća popravku štampača kada se ošteti zbog toga što se prosuo toner?
Toner prah iz ovih naizgled jeftinih tonera napravljen je od materijala koji, ukoliko dođu u dodir sa delovima od kojih je sastavljen štampač, trajno ih oštećuju – fjuzeri, matične ploče, drum-ovi. Ti delovi su toliko skupi da ni godinu dana upotrebe foruse tonera ne bi pokrilo troškove nabavke i zamene ovih delova, pri čemu nije sigurno da će štampač biti ispravan nakon popravke.
Ko je spreman da rizikuje? Ko je spreman da uradi test?
Fotografije štampača nakon korišćenog …
…foruse tonera
